привремене Скупштине Народа ДОСТОЈНОГ Србских земаља и поморских
Одржана 21.06.2025. на Сребрном језеру

Дана 21. јуна 2025. године, лета Господњег, одржана је четрдесет четврта свечана седница Привремене скупштине народа достојног Србских земаља и поморских на Сребрном језеру, са почетком у 14:15 часова. 

На почетку се окупљеним посланицима обратила заменик председника Јасмина Луковић и пожелела добродошлицу на Свесрбски сабор рода и народа, сабор пријатељства, човечности и достојанства. 

Позвала је председника Привремене Скупштине народа достојног Србских земаља и поморских Оливеру Илић да отвори свечану седницу.

Председник Оливера Илић је у уводној речи поздравила све присутне и истакла да јој је част да стоји пред њима и да отвори свечану 44. седницу Привремене Скупштине народа достојног Србских земаља и поморских. Част јој је да се све то догађа на Свесрбском сабору свих Словена. У питању је специјалан дан и специјална седница Привремене Скупштине народа достојног Србских земаља и поморских, којој је данас петогодишњица од оснивања. Срећна је што може да говори о суверенитету, о јединству и храбрости, о уједињењу свих словенских народа, о уједињењу сваког човека у оквиру Привремене Скупштине и Србских земаља и поморских.

Реч преузима заменик Јасмина Луковић, која позива Татјану Дердић да прочита кратку ретроспективу догађаја који су обележили рад некада Привремене Скупштине народа достојног Србије, а сада Србских земаља и поморских.

Татјана Дердић се обратила присутним посланицима, пожелела добродошлицу и исказала част да присуствује обележавању 5 година од оснивања Привремене Скупштине народа достојног Србских земаља и поморских. Захвалила се посланицима на одазив позиву, јер су тиме доказали да су слободољубиви и одани Роду и да им је стало до очувања уставног поретка и повраћеног суверенитета ове земље. 

У оку необавештеног посматрача, поготово оног који себи дозвољава луксуз да му мишљење обликују медији и узурпатори власти, стање у нашој земљи је наизглед или непромењено или све горе и горе. Не знају за слободу коју је донела ова скупштина, и да само под њеним окриљем могу да живе животом достојним човека. Ово је прилика да подсетимо како је настала наша прва, у минулих 100 година заиста слободна скупштина. 

Захваљујући правном вакууму, који је неслучајно настао 3. јуна 2020. године, када је држава остала без парламента, па тиме и Владе, 16. јуна те 2020. године створена је ова скуштина слбодног народа. 

Настала је нова суверена држава Србија која је прекинула континуитет са претходном корпорацијом Србија д.о.о., насталом потписпивањем УНИДРОИТ споразума 13. априла 2001. године. 

Од тога дана 16. јуна 2020. године, правно гледано сваки становник наше земље изгубио је статус роба највишег степена и вратио свој суверенитет.

 Међутим, већина нашег народа нема свест о томе да су били робови, а ни да су ослобођени тог ропства. А они који знају немају храбрости да прихвате ту слободу. О стварању Привремене скупштине у складу са чл. 2 Устава и у складу са међународним правним принципима обавештене су државе чланице организације Уједињених нација, као и институције корпорације Србија, од разрешеног председника до јавног медијског сервиса Радио телевизије Србије. 

Да би Привремена скупштина и де факто преузела власт потребно је да добије подршку најмање пола процента укупног броја становника, чиме би на снагу наступило више од 400 одлука донетих током ових 5 година рада.

Свака од тих одлука је у интересу појединца, породице и народа у целини. И зато смо данас ту где јесмо, стојимо пред широм отвореним вратима слободе, а много је оних који нису прекорачили праг. Својеврсно тумарање у гомили последица је то што окупаторски медији одржавају привид постојања, иначе разрешене, формално правно непостојеће власти. 

Наши медији, без разлике, по диктату окупатора који ствара проблем, да би нудио решење, држе пажњу опште јавности у лавиринту лажи, делимичних истина и по које истине. 

Реч је о методологији програмирања ума, о подчињавању чија је сврха да народ претвори у масу која нема идентитет, нема традицију, нема добробит, нема ни садашњост, па јој није ни стало до будућности, коју као и свака маса и нема другачије, изузев да нестане са карте света. 

С друге стране, наша скупштина је ових 5 година била фокусирана најпре на избацивање из правног поретка свих штетних закона и међународних уговора, које је донела или прихватила једна те иста владајућа гарнитура, устоличена државним ударом 5. октобра 2000. године. 

Наши посланици су настојали и да о свему обавесте народ кроз теренски рад, спровођење анкета, референдума, одржавања трибина и других активности. Такође су наши посланици путем мејла и дописа јавним предузећима, просветним и здравственим установама, органима правосуђа и осталим чиниоцима антисистема, све њих упозоравали у суштини на обавезе поштовања уставних права грађана, очувања територијалног интегритета земље и спровођење правде према појединцима који су нанели, у историји незабележену, штету народу и држави почев од здравља нације у ери епидемије, преко уништавања свих облика богатстава ове државе, закључно са пуштањем низ воду, од наше земље неодвојивог, Косова и Метохије. 

Велеиздаја не може и неће бити опроштена, јер за њу нема извињења.

 Привремена скупштина је на за сад 43 седнице усмерила активности и ка јачању блиских веза и продубљивању сарадње са братским руским народом. Плод тих настојања је и Руско-србски савез. 

Првих пет наших година обележила је и додела царске грамате од стране јединих суверена у Европи, суверених титулара Русина Руса господину Душану Алексејевичу Дунђеру 14. фебруара 2023. у Москви. Овом граматом је господину Дунђеру дат мандат за потпуну власт у интересу Србског народа и обнову уставног поретка на целокупној територији државе Србске земље и поморске. Уз њега још је једино Владимир Владимирович Путин 22. децембра 2021. године добио такву грамату за обнову суверенитета руских земаља. 

У току је процес успостављања Србских земаља и поморских. 

Меморандум о придруживању потписали су Словачка, Чешка, Грчка, Македонија, Словенија, Аустрија, Италија и Француска за сада. 

Живимо у доба одсутне битке добра и зла која је у нашим координатама прошле године у улицама широм земље извела најпре студенте, а потом и народ, који је стао уз своју децу. 

Наши посланици и одборници присутни су на студентским протестима и настоје да укажу да је њихове захтеве де јуре већ испунила ова скупштина и да је зато излишно обраћати се институцијама којима су послушници окупатори и слуге корпоративне глобалистичке пошасти. 

Наиме, начела студентског едикта објављеног у Нишу 1. марта ове године већ су садржана у много раније донетим одлукама ове скупштине. Ово је пут на коме се на циљ стиже без проливања и једне капи први. Пут који су трасирали освешћени појединци. Истина, процес траје много дуже него што је очекивала већина нас, али легитимитет ове скупштине не застарева, самим тим ни њене одлуке. А тај дан Д који се са нестрпљењем очекује, наш дан Д, је део глобално синхронизованог ланца промена које су увелико у току. 

На нама је да појачамо активности и да унутар скупштине наставимо да негујемо све оне вредности које смо повратили народу коме припада и које су темељ опстанка нашег народа, да останемо достојни наших предака, да будемо исто тако достојни преци нашим потомцима. Имајући све ово у виду, хвала што сте својим присуством показали да имате свест о улози и значају Привремене скупштине народа достојног Србских земаља и поморских за излаз из вртоглавог срљања народа и државе у пропаст из које спас не може бити. 

Време је да се сложимо, обожимо и умножимо.

Заменик Јасмина Луковић захваљује Татјани Дердић на ретроспективи, а ми најбоље знамо кроз шта смо све прошли свих ових година, колико је то било труда, рада, муке, смеха, било је свачега, и најбоље од свега је што ниједним својим делићем не жалимо што смо дали за ову скупштину, јер знамо шта она може да донесе, слободу читавом човечанству. 

На крају излагања, позива Цицу Станић да отпева песму Видовдан и да јој се сви придруже.

Након извођења песме, заменик Јасмина Луковић наставља с излагањем.

Наводи да је годишњица скупштине обележена и 16.06. у канцеларији. Знало се да је то радни дан и да ће се на свечаној седници обележити петогодишњица. Том приликом, 16. јуна 2025. године уручена је господину Душану Дунђеру захвалница у име свих, а коју је за нас написала госпођа Снежана Манасијевић. 

Поново позива Татјану Дердић која је прочитала текст захвалнице:

„Уважени титулару Душане Алексејевичу Дунђеру, наше јубиларно окупљање на ова велики иссторијски дан када смо основали Привремене Скупштине народа достојног Србских земаља и поморских, и у укидајућу корпорацију Србију, успоставили нову слободну, суверену државу Србију, могао је и требао је да буде дан када прослављамо слободу народа Србије, опште благостање, просперитет, у свим областима живота и рада и живот достојан човека. 

Уместо тога, након 5 година од тог чувеног 16.06.2020. ми данас обележавамо, по уставу и законима створени излаз из вековног ропства, који је кулминацију достигао нарочито од државног удара 5. октобра и отелотворење зла у последњих 5 година спровођењем агенде глобалне сатанистичке управе која је своје слуге и марионете укоренила у нашој земљи. 

Последице те кулминације проузроковале су страх, безнађе, полтронство и безумље, с једне стране, али и буђење свести, слободоумност, храброст и човекољубље, с друге стране. 

Зато данас ми окупљени у Привременој скупштини с правом можемо рећи да је ово јубилеј слободних суверних људи који су, пре свих и испред свих, чистог срца и с ослонцем на Творца рекли не сваком даљем отимању Богом дане слободе, здравља, живота, територије и свега што људском бићу по рођењу припада. 

Ми који смо у Привременој скупштини и данас нисмо најпаметнији, најобразованији или нај-богатији, ми смо уместо тога најздравији изданци једног старог доброг рода који цену слободе никада није изражавао у новцу нити било чему материјаланом. 

Изданци који сматрају живот достојним живљења једино ако га живи слободан човек. Изданци који нису штедели здравље, удобност, безбедност, средства, време, нити било шта друго не би ли извојевали слободу за све, следећи идеју и начин који сте нам даривали ви господине Душане. 

Били смо само први међу милионима који су пажљиво слушали и разумели поруку једног великог човека који је годинама упорно упућивао читавом србском народу и на њу се одазвали. Као што каже писмо, много је позваних, а мало је изабраних. Тада су вас боље познавали и уважавали владари и безбедносне структуре широм света, него ваш и наш народ. 

Поред бројних хвала вредних особина исказали сте ону врсту скромности која може једино бити управно сразмерна великим делима и достигнућима и на међународном плану и овде у Србији. Управо таква скромност била је разлог непрепознавања великана од стране народа који га је изнедрио, народа предуго ученог да слуша и повлађује онима који се бусају у прса и наученом реториком и говором тела без икаквих личних достигнућа хипнотишу лажима широке масе који не мисле својом главом. 

Да, управо ове ваше речи које сте нам често упућивали, чинило нам се да су превише понављање временом. Временом се мислити својом главом дубоко урезало у наше душе и умове, научисмо да сваку информацију и ситуацију и догађај читамо између редова и ослањамо се на властити здрав разум и интуицију. Научисмо и то да свакога дана свог живота можемо само да учимо и да што више знамо, то више схватамо колико тога још и не знамо, тек тада смо почели да разумемо вашу особину скромност. 

Ви, од кога много шта научисмо, а од кога смо видели само делић свега што знате, знате вероватно да и сами имате много тога да научите. Зато се само велики људи одликују великом скромношћу. Ко је и колики је титулар Србских земља и поморских Душан Алексејевич Дунђер боље би нам дочарао његов животопис који је искрено говорећи тешко упамтити и испричати, а да нешто битно не буде изостављено. 

Зато се господине Душане радије у име свих који су на овом путу, захваљујемо што сте били и остали довољно истрајни и честити да своме народу откријете истине које су, ако су неки знали не износе, јер се због њих губи глава. 

Што сте све ове године имали разумевања за сва наша бројна незнања и погрешке, што сте нас научили како да мирним путем на темељу устава и закона једном за свагда створимо слободу за све, па чак и за оне који не разумеју како је то без оружја могуће. „

 
Заменик пресдедника Јамсина Луковић је замолила Татјану Дердић да прекине с излагањем јер на свечану седницу управо долази титулар. 

Титулар се обратио присутнима. Поздравио је вољени народ и пожелео је свима све најлепше у животу, као и нашим народима на простору Балкана, односно Европе и света. Данас је обележавање тих 5 година, зашто је данас, а не 16. зато што 21. јуна 2020. све што је могло да се уради да се уништи Привремена скупштина урађено је. И од тад 5 година већ то траје, али хвала Богу уз вашу помоћ то ће трајати вечно и нико никада више неће моћи одузети државу. Не жели дуго да задржава присутне јер има доста тога да се уради. 

За неког је прошло тек 5 година, неки су од 2017. од Катанићеве, неки су од 2008. тачније од 2006. и сви су укључени били у ову борбу за слободу србског рода, без обзира где се налазио и у којој земљи живео. 

Тако да мисли да је време да подвучемо црту, ово данас је његово лично мишљење ко је све заслужио да буде награђен од њега лично, зато што себично је рећи можда, уложио живот и свој и своје породице да би доживели слободу. 

Затим је уследила додела повеља захвалности за несебичну помоћ у опстанку Привремене скупштине, ордења који су додељени по указу титулара испред Центра служби стратешке безбедности Руске Федерције, као и захвалнице свим појединцима за које је титулар сматрао да су дали допринос опстанку Привремене скупштине у протеклих пет година. 

Титулар је доделио повеље, ордење и један део захвалница, када је због обавеза према гостима са којима је дошао на свечану седницу, предао реч председнику Оливери Илић, како би у његово име, наставила свечаност доделе захвалница титулара. 

По завршетку доделе захвалница, завршена је свечана седница.